Ferrari se ove godine dobro snašao sa novim pravilima iz Formule 2 i potpuno dominirao trećom sezonom Formule 1. Alberto Ascari je pobedio na svakoj trci na kojoj je učestvovao i postao svetski šampion. Povređeni Fangio je mogao samo sa strane da posmatra trke.
Uprkos promeni pravila 1952. godine, Ferrari je u novu sezonu ušao kao glavni favorit. Tim je već bio uspešan u Formuli 2, a imao je i vrhunske vozače u svom timu. Nakon Alfinog povlačenja iz Formule 1, Nino Farina se pridružio Ascariju, Villoresiju i Pieru Taraffiu u Ferrariju. Glavni konkurent Ferrariju je bio aktuelni svetski šampion Fangio, koji se nakon povlačenja Alfe prebacio u Maseratijev tim, gde je vozio novi A6GCM bolid. Međutim on je bio primoran da propusti celu sezonu, zbog povrede vrata na ne šampionskoj trci u Monzi.
Promene pravila su imale za cilj privlačenje novih automobilskih marki u Formulu 1, kako bi se smanjio uticaj crvenog tima. Iz Francuske su stigli Gordinijevi timovi sa Jean Bahrom i Robertom Manzonom, dok je iz Britanije došlo nekoliko timova uključujući Cooper-Bristol, Connaught, HWM, Alta, Frazer Nash i ERA. Najuspešniji od njih je bio Cooper-Bristol, koji nije imao motor sa superpunjačem, ali je bio veoma lak za vožnju. Brilijantan mladi vozač iz Engleske, Mike Hawthorn, se priključio Formuili 1.
Ascari nije mogao da prisustvuje prvoj trci jer je imao obaveze sa Ferrarijem u Indianapolisu. Prva trke treće sezone je počela u Švajcarskoj. Taruffi je veoma lako došao do pobede, a iza njega se našla lokalne zvezda, Rudi Fischer. Gordini je pokazao odlučan tempo sa Bahrinim trećim mestom. Treće mesto je držao Striling Moss u HWM-u, ali je njegov bolid povučen iz trke.
Ascari se u šampionat vraća na stazi Spa, kada je postigao svoju prvu pobedu u sezoni. Iza njega se našao njegov timski kolega, Nino Farina. Manzon je podario Gordiniju još jedno treće mesto, ali glavni fokus je bio na Hawthornu koji je napravio svoj debi baš na ovoj stazi. On je dugo držao treće mesto, ali zbog curenja goriva je trku završio na četvrtom mestu. To je ujedno bio i najbolji plasman britanskih automobila, kao i prvi znak da se od John Cooperove male kompanije mogu očekivati veliki rezultati. Bahrin Gordini je pobedio Ferrarije na Reims stazi, ali nažalost ta trka se nije bodovala u šampionatu.
VN Francuske se preselila sa Reimsa na stazu Rouen, na prva tri mesta su se našli, Ascari, Farina i Taruffi, dok je Manzon završio na četvrtom mestu. Ascari i Taruffi su na Silverstoneu podarili Ferrariju dvostruku pobedu, dok je miljenik publike, Mike Hawthorn, završio na trećem mestu. Dennis Poore je bio impresivan u svom Connaughtu i dugo vremena je bio ispred Hawthorna, ali je morao da se zaustavi zbog goriva i trku je završio na četvrtom mestu.
VN Nemačke na Nirburgringu je bila u znaku Ferrarija, Ascari, Farina, Fischer i Taruffi su završili na prva četri mesta. Ascari je morao da se pomuči kako bi ostvario pobedu. Kasno je otišao u boks zbog problema sa uljem, tada je pao na drugo mesto i morao je da stigne i prestigne Farinu. Na VN Holandije na stazi Zandvoort smo videli fantastičnu pobedu Alberta Ascarija, dok su Farina i Villoresi završili na drugom odnosno četvrtom mestu. Haethorn je galantnom vožnjom Cooper-Bristol bolida došao do četvrtog mesta.
Ascari je osvojio titulu šampiona pre finalne trke u Monzi. Pobedom u Italiji pred domaćom publikom Ascari je postavio rekord, gde je na šest trka ostvario šest pobeda.
