Please assign a menu to the primary menu location under menu

F1 Tehnologija

Zoologija Formule 1

Biologija je nauka koja proučava živa bića i njihovo ponašanje ali aerodinamika polako dolazi pod njen uticaj.

Ova konstatacija zvuči čudno ali je istinita – barem donekle. Kada smo 2009. prvi put videli ogoljene bolide bez dodataka na karoseriji, rekacija na tu “golotinju” bila je blago rečeno užasna. No, samo godinu dana ranije, F1 je zašla u morske dubine i od najvećeg predatora u moru, ajkule pozajmila jedan detalj. A to je čuveno ajkulino pero iliti sharkfine. Doduše, još 60-tih godina, Ferari je imao oblik svog f1 bolida pod nazivom il squalo, tj. oblik ajkule ali to je bila samo silueta koja je podsećala na morskog grabljivca. Ovde se već radi o ozbiljnoj krađi intelektualne svojine majke prirode ali i morskih stvorenja.

Funkcija ovog dela karoserije na poklopcu motora, još od 2008. je jednostavna – smiriti i usmeriti veliku količinu vazsuha pri velikoj i maloj brzini ka zadnjem delu. Pošto je osobina vazduha takva da prati površinu preko koje ide, onda je sasvim lako zaključiti da takav dodatak može odlično da posluži kada imae recimo veliku rupu između poklopca i zadnjeg krila. Danas recimo svi LMP1 bolidi imaju takav dodatak. Međutim postoje i druga rešenja, kao Mercedesovo, koje podrazumeva manju površinu ali predhodno dobro modeliran poklopac. To već može biti i ponekad prednost na pravcima jer iako je paralelna sa kretanjem, površina krila stvara na krajevima strujnice koje mogu da ometaju druge tokove vazduha. Mercedes se odlučio da takva ometanja otkloni jednim T profilom, a recimo Ferari sa dodacima na ajkulinom peru. Ovakva rešenja imali smo i 2009 i 2010, kada je kao trend bio prisutan tzv. F-vod pa je pero služilo kao sprovodnik vazduha od napred ka pozadi. Ideju je prvi realizovao Meklaren a ime je nastalo po slovu F od sponzora Vodafone gde se nalazio usis. Da li će sada ajkule u moru, ukoliko se ispostavi da to funkcioniše, po zakonu tržišta početi da kopiraju F1 bolide? Čim saznamo, obavestićemo i F1 i biološku zajednicu.

Kada bi ptice imale pravo da naplate “autorska prava” od F1 inženjera, verovatno bi bile bogatije od Bila Gejtsa. Reč krilo koristimo za prednji i zadnji spojler ali i za razne generatore vtrloga na bolidima. Ove godine, vraćaju se na sve moguće i nemoguće strane na F1. Svrha im je pravljenje nemirnih strujnica što opet znači manje otpora ali i lakše usmerivog vazuha ka određenom delu. Ideja je prosta – kovitlac je manjeg pritiska ali vece površine i pri udaru u željeni deo jednostavno se razbije i prilikom tog razbijanja napravi manji otpor. Ali recimo kod hlađenja, potrebno je krilce koje ima baš izrazit profil krila koje će usmeriti određen deo toka ka recimo usisnicima i tako pomoći da se što više vazduha nađe u saću hladnjaka. Za sada nema indicija da su ptice počele da primenjuju neka rešenja sa F1 bolida, izgleda da ćemo i dalje gledati ideje pozajmljene od njih na stazi.

Treći slučaj krađe vizuelnog identiteta dogodio se 2012 – retka i neobična vrsta iz Australije kljunar izbila je u žižu interesovanja nakon pojave nosa u F1 koji je podsećao na kljun ove životinje. Zbog pravila o tzv. visini kokpita i nosa, inženjeri F1 su bili primorani da naprave zarad bolje aerodinamike prelaz između ova dva dela pa je skoro svaki bolid ličio na kljunara. Estetika ovog dela bolida osporavana je ali gledano sa strane nauke to je bilo jedno od boljih rešenja iako je Meklaren te godine imao najlepši nos. Ali to im nije pomoglo da naprave značajniji uspeh ni da zadrže Hamiltona. U Australiji na prvoj trci te godine nije bilo protesta zajednice kljunara – iako je taj vikend padala kiša a kljunari su vodene životinje.

Četvrti slučaj datira iz 2004. – moržev nos. Ne zna se tačno šta je i kako bilo na pameti glavnom aeroinžejeru Vilijamsa, tada doktorandu Antoniji Terci na umu ali njena kreacija obeležila je Vilijams te godine. Struktura skraćenog nosa i većih stubova koji bi trebalo da predstave manji aeroprofil pretvorila se u nezgrapnu kreaciju gde je Vilijamsov bolid bio zaista kao morž – i izgledom i performansama. Doduše, u vodi, morževi su svoji na svome ali Formula 1 još nije imala stazu ispod površine mora, ali ako dotle dođe – Vilijams će biti ubedljiv, samo treba da iskopa ovu svoju kreaciju. Nos je kasnije zamenjen konvencionalnim, ali ni o nije pomoglo timu da sem jedne pobede na kraju sezone ostvari zapaženiji rezultat.

Peta i poslednja pozajmica dolazi iz sveta rogatih životinja, ali zbog specifičnosti oblika rećićemo da su najviše oštećene životinje sa ravnim rogovima. Pošto ćemo se držati korektnosti i političke i rodne, i da ne bi navlačili bes kojekakvih organizacija (već jesmo lingvista, verujte mi, bolje da sam imao posla sa teroristima lepše bih prošao) – rogovi od bika su verovatno delovali kao najbolji model za ovaj detalj. Meklaren je 2005. rešio da malo konkurenciju zaintrigira posavljanjem rogova iznad glave vozača. Tada je još CFD bio usvojim povojima ali vazdušni tuneli radili su punom parom. Ovaj detalj nije imao gotovo nikakav učinak niti posledicu ali je brzina i elegancija MP4/20 bila takva da je rešenje sledeće godine počelo masovno da se pojavljuje na bolidima. BMW Zauber je išao toliko daleko da je montirao iste na nos bolida, kao i Honda, dok je  Ferari počeo da montira rogove sa strane kokpita pored volana. Na ovim mestima već bilo je efekata a najbolje rešenje je ipak bilo Ferarijevo koje je posle masovno kopirano. U ovom slučaju prava na patent ima i Red Bul jer je bik njihov zaštitni znak. Ostale životinje sa rogovima na pitanje šta misle o tome dale su različite odgovore (jednan ovan je rekao Meee, a koza i krava obile su učešće – bilo je vreme za mužu).

Naravno primetili ste i reč nos – tu nećemo mnogo da se zadržavamo, samo ćemo reći ovo  – Jova Radovanović!

Leave a Reply