Došlo doba da se nova tehnologija proba ali…
Kada pogledate rezultate Ferarija iz 2012, i pogledate bolid koji je bio sve samo ne šampionski, glasno se zapitate zašto je sreća zaobišla Ferari te godine. Zapravo, to je pitanje na koje odgovor i jeste nedostatak sreće ali u timu koji nije složan, nema ni sreće. A za to nije kriv Alonso kao što se mislilo – krivi su svi, od vrha na niže…
Brazil 2012. je bio poslednja trka te sezone. Ferari je imao neverovatan povratak od totalnog autsajdera do favorita za titulu. F2012 sa svojim Venturi tunelom i podom koji je zapravo bio veća smetnja nego benefit nakon testa u Muđelu se preporodio. Ali tu tek postaje zanimljivije – tim tek tada saznaje da ne postoji pravilna korelacija između tunela i staze i da je njihov simulator zapravo zastareo. Problem sa tunelom postao je očigledan time što prednje krilo nije menjano od VN Engleske do VN Brazila. A pozadina svega toga je ne samo tunel već i početak prvih nekonstantnosti u timu. Pet Fraj i Nikolas Tombazis počeli su da vode svoju politiku nezavisno od Luke Marmorinija, glavnog čoveka za motore. Domenikali nije mogao tu da učini praktično ništa. Sve je rukovođeno i odobravano sa vrha – od Di Montecemola. Grof Di Montecemolo iz nekog samo sebi znanog razloga nije želeo da remeti samouspostavljenu hierarhiju u timu.
U jednom intervjuu iz 2014, Aldo Kosta se priseća da je predlagao izgradnju novog i modernijeg vazdušnog tunela kada je bio u Maranelu. To je bio period od 2008-9. Njegova izjava da njegov predlog nije naišao na odobravanje bacila je dodatno svetlo na arhaičnost tadašnjeg rukovodstva.
Već 2013, dalo se osetiti da desinhronizacija u Maranelu postaje sve jača – primorani da rade na dva polja, na F138 i F14-T paralelno, jedan deo tima se praktično odmetnuo, postavivši se kao institucuja u instituciji. No, nekim čudom, projekat F138 je ispao i više nego dobar ali ne smemo zaboraviti veliku ulogu Pirelijevih pneumatika na tok cele sezone. Činjenica je da je Ferari bio konkurentniji nego 2012, ali i to da je ozbiljno premećena cela kinematika vozila promenom smeše pneumatika u sred sezone tačnije od VN Engleske.
Tačka preloma je 2014. i katarza koju je tim doživeo u aprilu – Stefano Domenikali napušta tim a nedugo za njim, Luka Marmorini i Luka Di Montecemolo. Marko Matijaci poslužio je kao prelazno rešenje sve do kraja sezone kada je tim preuzeo Mauricio Arivabene. Tada tim napuštaju i Pet Fraj i Nikolas Tombazis. Na mesto Monteceola dolazi šef FIAT-a, Markione. Ali najveći udarac timu predstavlja zapravo odlazak Alonsa te godine. Iako uparen sa povratnikom u Ferari, Kimijem Raikonenom, Ferarijev bolid nije bio ni blizu konkurentnosti koja se očekivala i bolovao je od puno problema tokom sezone. Alonsov odlazak i Kimijev dolazak su nekim očima viđeni kao početak kraja krize, novi ljudi nova filozofija. Na mesto Alonsa dolazi Sebastian Fetel, viđen kao nov Mihael Šumaher – ali ispostavilo se da nije baš sve kao pre 20 godina.
Alonsov odlazak je bio sasvim logičan korak, i on sam nije želeo da ostane i ne treba na to gledati kao na katastrofu sa jedne strane – on odlazi jer nije našao ono što je tražio. Drugu stranu svega toga ne treba sada dotictati jer ne govorimo o Alonsu – to je na kraju odavno ispričana priča.
Nakon ovakvih tetktonskih promena bilo je za očekivati da će 2015. biti za tim poprilično teška ali ispostavilo se da je Ferari bio zapanjujuće dobar. Isprva, SF15-T je zapravo bio zamišljen kao unapređena verzija F14-T sa mnogo boljim motorom i pod vođstvom novog timskog tehničkog direktora – Džejmsa Alisona. Alison je bio deo drim tima u doba Šumahera i od njega su se očekivala dela koja bi vratila Ferari u vrh. Alison se još 2013. vratio u Maranelo i sarađivao je sa Tombazisom i Frajem i ta saradnja je trebalo da urodi plodom te 2014, ali i na dalje. To se nije dogodilo. Dodajmo i ličnu tragediju Alisona sredinom 2016, i nekoliko ozbiljnih sukoba sa Markioneom, Ferari ponovo kreće u spiralu promena ključnih ljudi. Matia Bionoto preuzima vođstvo tzv. linearnog upravljanja timom a Lorenco Sasi komandu nad postrojenjem za motore. Previše promena za dve godine.
Šta je zapravo zaključak cele priče?
Ferari zapravo muče velike stvari – prevelike promene, prevelika očekivanja i prevelike ambicije.
Prevelike promene počele su promenom pravila koja Ferari ne može da isprati iz razloga koji se ne tiču toliko novca koliko da tim nema iskusne ljude. Pogotovu na poljima hibridne tehnologije i poljima računske dinamike fluida. Uporedimo li Mercedesovu ogromnu bazu, od hibridnih vozila na kojima rade do nekih rešenja koja su sada već standard, i ne čudi što je Mercedes danas neuhvatljiv. Ferari nema tako otvoren pristup hibridnim tehnologijama, ali ima tesnu saradnju sa nekim od najboljih softverskih kompanija. Zašto se to ne iskoristi – jedini odgovor bi bio da tu nema dovoljno iskusnih ljudi koji bi prigrlili sve benefite CFD-a. A da ne govorimo o tome da je zabrana testiranja zapravo najveći udarac za Ferari. Promene koje se tiču ljudstva i inženjera su bile prevelike u ovom imu za kratko vreme.
Od tima se naravno previše očekuje, a najbolji primer je kada je Ferari bukvalno poklekao pod pritiskom sopstvenog predsednika Markionea prošle sezone. Dodajmo i jako lošu trkačku taktiku sa kojom se kuburi već duže vreme i eto formule za neuspeh.
Ambicije tima zaista jesu velike – ali ko se takmiči treba da ih ima. Međutim, ne treba zaboraviti da ove sezone pravila se menjaju prilično krupno, i da možda postoji šansa za uspeh.
Bez ikakve namere da pravim neku insinuaciju, Ferari liči na zemlju u tranziciji. Prevelike i prebrze promene kao i nedostatak kvalitetnog ljudstva i pritisak doveli su do toga da tim nije osvojio titulu skoro 10 godina. Takve stvari dovode do ishitrenih odluka možda i do pogrešnih poteza. Želeo bih posebno da naglasim da ovoliko pisanje nije protiv Ferarija već nekako najkraće sumiranje svega što je zadesilo tim Ferarija u poslednjih 10 godina. Ovaj sport mnogo zavisi od tehničke spremnosti i politike tako da talenat vozača je postao krajnje druga stvar. Nedavne izjave sada bivšeg predsednika Montecemola o nespečavanju hibridnih pogona, zatim i priče donedavno prvog čoveka F1 Eklstona o tome da su hibridi glupost dovode do toga da sportom ne vlada više sportski kodeks već interesi pojedinih velikih ulagača u isti. Ko su oni mislim da sami možete da zaključite.
Tako da Ferari zapravo luta u svemu ovome. Nekada je sadašnji predsednik FIA a tadašnji šef Ferarija znao da Maksu Mozliju otvoreno pokaže moć, kao što smo videli u Austriji 2002 – za koju Bron tvrdi da je greška. Danas, i Markione i Arivabene manje-više jedino mogu da glasaju za neke promene ili ne. No, kako se pomerio balans moći tada, pomeriće se ponovo.
(Kraj)
