Oskar Pjastri priznaje da napreduje u razumevanju Meklarenovog MCL40, ali još nije pronašao bolid koji mu omogućava da vozi instinktivno, onako kako bi želeo.
Nakon što je šef tima Andrea Stela odlučio da njegovom vozaču dodeli dodatne tehničke resurse, Australijanac smatra da pojedini pristupi počinju da daju rezultate. Ipak, proces je i dalje složen. Rešenja koja funkcionišu na jednoj trci ne moraju nužno da budu primenljiva već na sledećoj, zbog čega Pjastri i njegovi inženjeri moraju konstantno da prilagođavaju pristup.
Rad se nastavlja ovog vikenda u Bakuu, na stazi sa kojom Pjastri ima prilično promenljiv odnos. Australijanac je 2024. godine pobedio u Azerbejdžanu u trci koju smatra jednom od najboljih u karijeri, ali je godinu dana kasnije doživeo jedan od svojih najtežih vikenda, kada je već na samom startu trke završio u incidentu i odustao. Bio je to početak kraja borbe za titulu koja je tada delovala kao da mu je namenjena.
Ulična staza zahteva visok nivo samopouzdanja, sa zidovima koji su veoma blizu, brojnim zonama snažnog kočenja i potrebom da vozači pomeraju granice kako bi ostvarili konkurentno vreme kruga.
“To je pomalo odnos ljubavi i mržnje. Mislim da je moja najbolja trka verovatno bila upravo na ovoj stazi a verovatno je i moja najgora trka bila ovde. Tako da se uvek nešto dešava i toga sam svestan.” kazao je Pjastri a prenosi motorsport.nextgen-auto.com. “Definitivno je ovo staza na kojoj samopouzdanje igra veliku ulogu i morate dosta da pomerate granice. Prilično je retka kombinacija da imate uličnu stazu sa toliko velikih zona kočenja. Zato je ovo zanimljiva staza, ali nadam se da će ove godine više ličiti na 2024.”
Karakteristike Bakua otvaraju i nekoliko pitanja kada je reč o novim bolidima Formule 1. Duga deonica na punom gasu, kao i poslednja krivina koja joj prethodi, mogle bi posebno da otkriju razlike u maksimalnoj brzini povezane sa načinom na koji svaki vozač koristi i upravlja raspoloživom energijom.
Pjastri ne očekuje razlike poput onih koje su viđene u Spa-Frankoršampu. Azerbejdžanska staza nudi brojne mogućnosti za rekuperaciju energije, dok deluje da je način njenog kasnijeg korišćenja relativno jednostavan.
“Mislim da to neće biti previše problematično. Ovde ima dosta rekuperacije energije i znate, verovatno nije iznenađenje gde će većina vozača pokušavati da iskoristi svoju energiju. Postoji nekoliko dodatnih komplikacija. Uvek je pitanje kako napraviti ravnotežu između toga da imate puni kapacitet baterije na raspolaganju a da istovremeno ne dozvolite da turbopunjač izgubi broj obrtaja, kao i nekoliko drugih nijansi povezanih sa ovim pogonskim jedinicama. Dakle, važno je ali ne mislim da ćemo, posebno sa tri slobodna treninga, videti previše situacija poput onih koje smo na primer imali u Spa-Frankoršampu.” rekao je vozač Meklarena.
Za Pjastrija glavni izazov i dalje je napredak u izvlačenju maksimuma iz sopstvenog bolida. Kada je upitan da li oseća da je konačno napravio prekretnicu u radu sa Meklarenom, Australijanac je priznao da vidi napredak, ali je odbio da ga opiše kao konstantan proces.
Prethodni vikend pružio je još jedan primer za to. Bolid je na kraju imao dobar nivo performansi, ali je izvlačenje tog potencijala u jednom krugu i dalje predstavljalo posebno težak zadatak.
“Pomalo, da. Mislim, napredak nije linearan. Uvek ćete pronaći neke stvari koje funkcionišu, krenuti nekim putem koji se ispostavi kao pogrešan i mi smo još uvek zaista u toj fazi. Mislim da je prošlog vikenda bolid konačno bio brz, ali je i dalje bilo veoma teško izvući dobro vreme u jednom krugu. To je verovatno glavni problem. Ali osećam da napredujemo i da barem istražujemo različite stvari. Neke funkcionišu, neke ne. Ali, znate, ne stojimo u mestu a to je najvažnije.” dodao je on.
Zapratite nas | |||
| 
| 
| 
|
| 
| 
| 
|
