Zašto je slična sudbina zadesila Meklaren kao Ferari i kako je jedan auto uništio sve.
Godina je 2002, i bord direktora Mercedesa zaseda u Štutgartu. Tema sastanka je odobrenje ulaska u serijsku proizvodnju modela Vision SLR koji je na sajmu u Ženevi 1999. pobrao sve pohvale i naišao na odličnu reakciju publike. Veza sa ikonama kao što su 300SL/SLR bila je očigledna i trebalo je igrati na kartu tradicije i top tehnologije. A ko će to bolje odraditi nego partner u poslu i praktično trkačka ispostava Mercedesa u to vreme – Meklaren. Daimler-Krajsler je u to vreme bio suvlasnik tima i ambicije oko povratka titule nakon 1999. bile su i više nego velike. Mika je 1998/9 bio i više nego uspešan, a Ferari je 1999. oteo konstruktorski šampionat. Meklaren se junački borio 2000. i 2001. ali Mika više nije mogao – jednostavno, Mihael i Ferari bili su prejaki. Ali sva ta trka i rivalstvo, koliko god bili na strani Ferarija dali su Meklarenu i Mercedesu istu količinu publiciteta. A to je trebalo iskoristiti. Meklaren je bio manje oduševljen. Njihov ultra-moderni centar trebao je da bude kuća F1 bolidima i novom projektu XP12 ali partneri su insistirali na tome da SLR bude made in England. Ron Denis je udahnuo, ispustio jedan veeliki izdisaj i odgovorio – u redu ali auto mora biti označen sa McLaren. Nemačko-eglesko ime zazvčalo je lepo u Štutgartu i prve pripreme su počele još krajem 2002.
Međutim, plan Meklarena je bio da 2003. i 2004. cela fabrika radi na novom bolidu koji će krenuti u ravnopravnu borbu sa Ferarijem. Čak je i Ejdrijan Njui negodovao ali vecinski partner je morao bii ispoštovan. No, ljudi iz Nemačke su došli i proizvodnja je krenula. Ako se setimo da je 2003. Meklaren Mp4/18 bio mrtvorođen, ne čudi što je Denis počeo da pridikuje da mu Mercedes više odmaže nego što pomaže – a Šutgart je to pravdao besplatnim motorima i ekskluzivnim ugovorom sa Meklarenom kao i udelom u timu.
No, poslovnost je odlika Rona Denisa i u njemu se rodila ideja – zašto kada već u kući imam tehnologiju malo ne pozajmim i sačekam prvi momenat i krenem sa svojom idejom o novom Meklarenu za ulicu. F1 GTR je odavno prevaziđen, a komercijalizacija brenda nije loša stvar. Kobna greška – brend Meklarena je rastao i dostigao priličnu snagu ali na drugoj strani, ono po čemu je postao poznat, tu cveće nije cvetalo. Donekle je 2005. Denis mogao da se nada da će opet imati trofeje šampiona u vitrini ali nepouzdanost bolida kao i Mercedesovo oklevanje oko prodaje svog udela počeli su da uzimaju maha. SLR se pravio u manjoj ediciji i sve je bilo spremno za McLaren XP13 – danas poznat kao 12C.
Međutim, tim napušta prvo Njui. Odlazi u novonastali Red BUl. To podosta demotiviše Denisa jer je Njui bio glavna zvezda tima, zapravo on je bio mozak svih pobeda i titula ’98/9. U opštoj konfuziji zaboravio je na jedan detalj – Majk Kolan je napravio kardinalnu grešku kontaktom sa Najdželom Stepnijem. Tadašnji glavni čovek za bolid Pedi Louv nije u tome video ništa loše ali kada je Koulan izašao sa papirima na kojima su bili crtžei Ferarijevog F2007 Denisu se učinilo da će mu srce stati – ali ostao je hladnokrvan. Naredio je da se sve drži u totalnoj tajnosti što može duže. Morao je da reši jedan delikatan problem. Ostao je bez prvog vozača tima, Kimija Raikonena koji je otišao kod najljućeg rivala ali je za uzvrat dobio njihovog velikog sponzora – Vodafon. No, tu je bio i mladi Hamilton, nada tima i pravi primer gajenja cveća u sopstvenoj bašti. Novopridošlom asu i šampionu kakav je Alonso trebalo je dati mašinu dostojne njegovog šampionskog Renoa, a Denis je znao da MP-4/22 nije baš najbolje spreman za duel sa Ferarijevim F2007. Verovatno je tiho u sebi poželeo da je sve to samo san, ali točak se zavrteo i trebalo je ćutati o svemu.
Prve glavobolje krenule su nakon otkrića Ferarija u Monaku da im neko sabotira bolid. I slučajno nađenih papira ujednoj kopirnici koji su bili jako identični onima koje poseduje tim iz Maranela. Usput, na stazi rat između Alonsa i Hamiltona kreće da se zakuvava a vrhunac je bio u Mađarskoj. Komisija FIA nanjušila je krv a Ferari je pronašao da Stepni (nažalost, Najdžel Stepni će nastradati u saobraćajnoj nesreći 5 godina kasnije) uveliko ima veze sa tim. Tbog ličnih interesa i želje za osvetom zbog udaljavanja sa staze pronašao je Kolana koji je želeo da se dokaže pre svega nekom novom timu sa tajnama top tima. Međutim, mnogi su to odbili jer su znali da ih čeka ogromna kazna ako budu uhvaćeni – a Meklaren je odlučio da zagrize. Doduše, Denis nije bio isprva za to ali nije imao izbora.
Nakon VN Belgije stiže informacija da je FIA ustanovila krivicu Meklarena i kaznila je tim drakonski – 100 miliona dolara i brisanje iz šampionata konstruktora. Vozačima je dozvoljeno bilo da nastave takmičenje jer nisu bili u poziciji da znaju za aferu oko prodaje podataka (ni danas nije jasno ko je otkucao Kolana a pretpostavlja se da je to bio neko prilično blizak timu).
Kada je rat između njegovih vozača došao do vrhunca, morao je da izabere stranu – Alonso je shvatio o čemu se radi i ko je ljubimac tima i tražio je raskid ugovora. Ni danas se ne zna ko je zapravo potegao tu priču prvi ali je tačno da je Denis bio srećan kada je čuo da Alonso odlazi. No, pre odlaska, Alonso je odlučio da zada jedan udarac ali nije onaj na koji mislite – tražio je da španski delegat FIA bude u boksu Meklarena tokom odlučujuće VN Brazila. Nakon izgubljene trke i šampionata, Denis je bio slomljen – skupilo mu se sve, ali je bio svestan da je prošao bolje nego što je mislio.
Sledeće 2008, Denis nije imao razloga za nezadovoljstvo kao predhodne godine – titula Luisa Hamiltona stigla je neočekivano, Ferari je počeo sam sebi da stvara nevolje a njegov plan o XP13 počeo je polako da se oblikuje.
(nastavice se…)
