Nakon povlačenja Mercedesa, Fangio prelazi u Ferrari i osvaja četvrtu titulu svetskog šampiona. Međutim, Argentincu je bilo potrebno malo sreće i neverovatna darežljivost novog timskog kolege, Petera Collinsa.
Mercedesove zvezde nisu provele mnogo vremena bez posla. Fangio prelazi u Ferrari, gde se pridružuje talentovanom mladom Britancu, Peteru Collinsu, kao i Mussu i Castellottiju. Lancije su našle novi dom, Ferrari. Oni su se faktički spojili sa Ferrarijem prošle godine, ali nisu startovali zbog problema sa gumama. Sredinom zime, oni su postali Lancia-Ferrari. U Međuvremenu, Moss se vratio u Maserati kako bi vozio konkurentan 250F bolid, pored timskog kolege Bahre. I britanski timovi su izgledali dobro. Hawthorn i Tony Brooks su pristupili BRM timu, dok je Vanwall osigurao usluge Trintignanta i Harry Schella. Connaught se nadao da će ponoviti uspeh sa Sicilije.
Fangio odnosi pobedu na otvaranju sezone u Argentini, ali je morao da preuzme bolid od Mussoa, jer njegov nije mogao da nastavi sa trkom. Maseratijevi su se mučili, ali Bahra nekako uspeva da osvoji drugo mesto. Maserati je uzvratio u Monaku, gde je Moss ostvario drugu pobedu u karijeri. Izgledalo je da Fangiu nedistaje tempo, njegov automobil je bio oštećen, pa preuzima bolid svog timskog kolege, ovog puta Collinsov. Uspeva da trku završi na drugom mestu.
Na stazi Spa, Fangia i Mossa su zadesile nevolje, a Collins postiže čuvenu pobedu sa Lancia-Ferrari automobilom. Postao je treći britanski pobednik na trci Formule 1. Lokalna zvezda, Paul Frere ostvaruje fino drugo mesto, dok Moss koji je preuzeo bolid od timskog kolege, trku završava na trećem mestu. Mesec dana kasnije, na stazi Reims u Francuskoj, Collins ostvaruje drugu pobedu u karijeri, ispred Castellotta, Bahre i Fangia.
Collins na VN Velike Britanije dolazi kao lider šampionata, ispred Bahre i Fangia. Prvih 15 krugova se vodila borba između Fangia u Ferrariju, Hawthorna u BRM-u i Mossa u Maseratiju. Hawthorn odustaje zbog problema sa uljem i Moss preuzima lidersku poziciju. U 94. krugu Mossu otkazuje zadnja osovina i Fangio dolazi na lidersku poziciju i pobeđuje na Silverstoneu. Collins je preuzeo bolid od Alfonso de Portaga i završava na drugom mestu ispred Bahre. Fangio na Nurburgringu na veoma lak način dolazi do pobede.
Po prvi put u poslednjih nekoliko sezona, borba za titulu se vodila na poslednjoj trci sezone u Monzi. Fangio je bio lider šampionata sa 30 poena, dok su Collins i Bahra bili osam poena iza njega i mogli su doći do titule pobedom i postavljanjem najbržeg kruga. Vanwallov vozač, Schell, je sve iznenadio jer je u prvom delu trke bio na liderskoj poziciji, međutim morao je da napusti trku zbog kvara. Nakon Schellovog odustajanja, Moss, Fangio i Collins su ostali da vode borbu za prvo mesto. Fangiove nade za osvajanjem četvrte titule su pale u vodu zbog kvara na upravljačkom sistemu. Međutim u tom momentu Collins, koji je i dalje imao šanse da osvoji titulu, zaustavlja svoj bolid i predaje ga Fangiju.
To je bio izuzetan gest, koji Fangio nikad nije zaboravio. Iako je postojala mogućnost da u finišu trke Moss ostane bez goriva, to se nije desilo, tako da je Britanac završio na prvom mestu, a Fangio na drugom. Fangio nakon Monze postaje četvorostruki svetski šampion. BRM i Vanwall su tokom godine pokazali uspeh, tako da je red bio da Connaught pokaže nešto pozitivno. Ron Flockhart, nakon veoma teške trke u Connaught automobilu uspeva da dođe do trećeg mesta. Svima je bilo jasno da se od britanskih timova može očekivati neki uspeh u narednim godinama.
