Svetsko prvenstvo Formule 1 po prvi put je održano 1950. godine, a samo sedam trka se bodovalo za šampionat. Prvom sezonom dominirali su vozači Alfa Romea, Farina, Fangio i Fagioli, dok je Ferrari čekao svoju priliku.
U godinama nakon završetka Drugog svetskog rata, nije trebalo mnogo kako bi se ponovo uspostavila moto sportska takmičenja. 1950. godine svetska automobilska federacija, FIA, odlučuje da je pravo vreme da se pokrene svetsko prvenstvo. Bilo je dosta predratne opreme koja je bila dostupna, a i pravih vozača koji su se trkali tridesetih godina je bilo dovoljno. Istina, oni su izgubili neke od najboljih godina svoje karijere, ali uprkos prinudnoj pauzi svi su bili na vrhu zadatka.
Alfa Romeov legendaran tim se sastojao od čuvene “tri F” posade: Giuseppe “Nino” Farina (44 godine), Juan Manuel Fangio (38) i Luigi Fagioli (53). Tim se u prvoj sezoni takmičio sa predratnim automobilima Tipo 158. Ferrari je nakon razočaravajuće 1949. godine odlučio da ne prisustvuje prvoj trci novog šampionata, VN Velike Britanije 13. maja 1950. godine na stazi Silverstone. 21 automobil se kvalifikovao za prvu trku, a Farina je imao čast da osvoji prvu pol poziciju u istoriji Formule 1. Vozač sa velikim iskustvom, Fagioli, je nakon starta postao lider trke, ali je ubrzo pao na treće mesto iza Farine i Fangia. Fangiov motor je otkazao, tako da je prvu trku Fagioli završio na drugom mestu ispred lokalne zvezde Reg Parnella, a iza Nina Farine koji je pobedio u Velikoj Britaniji.
Nedelju dana kasnije u Monaku, Farina nije imao sreće. Izazvao je sudar i čak devet vozača je moralo da odustane, između ostalih i njegov timski kolega, Fagioli. Fangio je nekako uspeo da izbegne sudar i nakon prvog kruga postao lider trke, a 99 krugova kasnije prvi pobednik VN Monaka. Ferrari je u Monaku pristupio šampionatu, a Alberto Ascari je nagrađen sa drugim mestom. Farina i Fagioli su ostvarili dvostruku pobedu za Alfa Romeo u Švajcarskoj. Još jednom je Fangio morao da odustane od trke zbog problema sa motorom. Zbog istog problema sa VN Švajcarske odustala su sva tri Ferrarijeva automobila. Druga pobeda u karijeri za Fangia je došla u Belgiji na stazi Spa, dok je Fagioli završio na drugom mestu.
Prvi šampionat, kao i mnogi šampionati kasnije, se završavao u Italiji na stazi Monza. Fangio je vodio sa 26 poena, iza njega je bio Fagioli sa 24, a na trećem mestu Farina sa 22 poena. Fangio i Farina su dobili novi i snažniji Tipo 159 automobil. Fangio se oprostio od titule u 23. krugu zbog problema sa menjačem. Farina pobeđuje na trci i postaje prvi svetski šampion Formule 1.
Ferrari je tokom sezone naporno radio na poboljšanju motora, što se dobro pokazalo na trkama koje se nisu bodovale u šampionatu. U Italiji, kada se njegov automobil pokvario, preuzeo je automobil svog timskog kolege, Dorina Serafinija i završio VN Italije na drugom mestu, ispred Fagiolija.
Mnogo hvaljeni BRM V16 je debitovao na International Trophy at Silverstone u avgustu, a trku nije uspeo da završi zbog kvara na pogonskoj osovini.
