,,Kraljica brzine” nova je u nizu zanimljivih trka, u sezoni prepunoj uzbuđenja. Monca kao Ferarijevo dvorište, ipak već četiri godine nije bila pokorena od strane italijasnke ekipe, pa u sličnom maniru nismo očekivali da se i ove godine bilo šta promeni u tom smeru. Možda bi i podijum bio sasvim prihvatljiv rezultat i definitvno protumačen kao uspeh iz perspektive navijača. Sve oči bile su ipak sa razlogom uprete u Meklaren, koji je u ubedljivo najzavidnijoj poziciji u ovom momentu. Luis je imao priliku da se uvede u ambijent koji ga čeka naredne godine, Maks samo još više razloga za brigu, a videli smo i debitanta u Vilijamsu, kao i Antonelijev prvi trening koji se nije završio slavno.
Velika potrošnja guma čitavog vikenda ukazivala je na to da će ekipe uglavnom imati konzervativniji pristup taktici. Međutim na kraju se ipak ispostavilo da je najbolju soluciju donela lucidnost i hrabrost.
Crveno je boja ljubavi
Ukoliko ste navijači Meklarena, Red Bula ili Mercedesa, možda biste želeli da, barem na kratko, zaboravite na internet i društvene mreže. Dobronameran je savet, (pisac ovih redaka neutralan je iako neki veruju da to baš i nije tako) jer svi znamo kako Tifoze proslavljaju pobede svojih vozača. Još kada se ona desi ,,kući”, to jeste priča za sebe.
Nikada neće pristalice Ferarija potpuno klonuti duhom i uvek će se među njima blago bojažljivo pregledati kalendar sa eventualnim nagađanjima i procenama gde će se Crveni boriti za pobedu. Ali tako je uvek. I može Ferari da bude na konopcima (kakvog smo ga prethodnih godina najčešće nalazili) ili može da bude na vrhu, ali armija navijača izgleda nikada neće posustati.
Ekipa im je konačno vratila (barem malo) i to fantastičnim vikendom u kojem je Ferari zaista delovao kao tim. Pre svega treba istaći sjajan posao koji je urađen na bolidu ( u koji su mnogi sumnjali, pa i ja, zbog prečestih najava unapređenja) koji je uopšte omogućio ovakvu trku svojim vozačima. Konačno je ekipa iz Maranela odgovorila rivalima u tehničkom smislu, ali je isto tako i taktički napravila zaokret. Uopšte nije ličila na sebe. Dakle bila je opozitna od onoga na šta smo inače navikli. Da li je jedno stajanje momenat inspiracije zbog ,,domaćinstva”, ili se o ovome razmišljalo i pre same trke, teško je sa sigurnošću utvrditi. Meklarenovo ,,jedenje” guma takođe je išlo na ruku italijanskoj ekipi koja zaista nije imala šta da izgubi. Lekleru je ovo treći vikend za redom na podijumu i brzina je već neko vreme tu. Po ko zna koji put svojim talentom i kvalitetom praktično šalje poruku ,,Dajte mi dobar bolid i doneću vam pobede”.
Sve je počelo u prvom krugu kada je iskoristio poklon Meklarena i otvorio sebi šansu da dođe do podviga. Krugovi su bili sjajni, ali je i briljirao Monačanin i u čuvanju guma. Meklarenov undercut i prva promena pomogli su Landu da pretekne Šarla. Međutim, ,,zaglavljenom” Meklarenu je nakon druge promene guma ponestalo krugova, a bolid Ferarija je na tvrdim gumama izgledao sjajno ili bolje reći fenomenalno. Sve što treba znati o Leklerovoj trci je da je u poslednjem krugu trke zabeležio vreme od 1:23:268 i to na gumama starim 38 krugova. Tako je Monačanin doneo 20. pobedu ekipi iz Maranela u Monci.
Mislim da se ni sam Lekler ne bi naljutio ukoliko bismo titulu junaka dana dali Karlosu Sajncu. Karlos je učinio sjajnu svar, zadržavši i otežavši Pijastrijev ,,lov” na Leklera, ispavši pravi timski kolega ( ili bolje reći drugar), odigravši tako krucijalnu ulogu u pobedi Ferarija, u svojoj poslednjoj trci u Monci u bojama italijanske ekipe. Njegov makismum na ovoj trci bilo je četvrto mesto, ali ova pobeda Ferarija se delom može pripisati i njemu.
Dakle ekipa je zaista izvukla najviše na ovoj trci, pa čak i više od toga. Kada se sve sabere ova pobeda nije mogla biti potpunija, u sred Monce, pred onoliko hiljada navijača, dok je crno-belom zastavom u poslednjem krugu mahao legendarni Alesandro Del Pijero.
Papa(z)ja(nija) pravila
Meklaren ponovo ispušta priliku da naudi Red Bulu još više. Ne možemo reći da je ovo katastrofalno loš, ali ne možemo reći ni da je dobar vikend za britansku ekipu, jer je jasno da su mogli da zadaju još jači udarac Red Bulu koji je praktično u nok daunu. Nezadvoljstvo na licima se primetilo kod obojice vozača i to je bilo više nego jasno. Očigledno je da Meklaren nezadrživo ide ka konstruktorskoj tituli, ali čime objasniti odluke ekipe i da li se ponovo pozvati na ,,navikavanje na pobeđivanje”. U pojedinim momentima Meklaren deluje kao ,,ošamućena” ekipa koja nije sigurna šta zapravo želi i šta su joj tačno prioriteti.
Dakle ako je u potencijalnoj (sada ne nužno tako nedostižnoj) bici u šampionatu vozača Lando Noris iza Maksa Ferstapena 70 poena ipak sa evidentno boljom mašinom u rukama, zašto ne maskimizovati poene koje može uzeti, u situaciji kada mu rival startuje sa druge najlošije pozicije u celoj sezoni (Maks je u Belgiji startovao sa 11. pozicije zbog kazne ali je prethodno u kvalifikacijama uzeo pol). Ako je Meklaren izabrao loš momenat da kaže svojim vozačima ,,Momci trkajte se” onda je to definitivno ovaj.
Da, naravno da svako ko voli Formulu 1 želi što više istinskog trkanja na samoj stazi bez previše kalkulacija, timskih naredbi i propuštanja, ali zar nismo upravo iz Meklarena slušali o tome kako je tim najvažniji. Pa nije li onda najveći interes tima upravo insistiranje na što boljem plasmanu Maksovog prvog pratioca. Ne treba naravno donositi konačne zaključke jer ima još dosta da se vozi, ali videćemo hoće li Lando nakon što je ,,spasen od samog sebe” dobiti pomoć ekipe i timskog kolege jer zaista deluje da će mu trebati, kako mu oni nespretno saopštiše u Mađarskoj. Ili šta ako se ispostavi da mu je ta pomoć trebala baš u nedelju? Šta ako mu obećana pomoć već kasni?
Ukoliko pak Meklaren nastavi sa svojom filozofijom da nema jasne podele na vozača broj jedan i dva i insistira na trkanju svojih vozača, uprkos šansama da već ove godine imaju šampiona u konkurenciji vozača, nesarkastično, zaista im treba odati priznjanje. Ipak u 2024.godini to se ne može opisati drugačije nego Utopija…
Noris sada već prerasta u vozača koji ima ozbiljne probleme da pretvori pol pozicije u pobede. Još uvek je mali uzorak, ali smo tu situaciju, utisak je, previše često viđali u ovoj sezoni, čak i za ne tako iskusnog vozača. Landa je iznenadilo Oskarovo preticanje, ali ga to ne oslobađa od odgovornosti. Ako zaista želi titulu moraće da se namtne na stazi i to mnogo boljim otvaranjima trka.
Da ne bude zabune, Oskaru svaka čast na pruženoj vožnji jer onaj manevar u prvom krugu trke i preticanje Landa je za svaku pohvalu, ali je i neka vrsta pokazivanja zuba i praktično slanje poruke (kakve i kome videćemo). Ipak deluje da je upravo taj potez doprineo da se ekipa odvoji od dvostruke pobede. Oskar naravno nikome ništa ne duguje (da, mislim na Mađarsku), ali ne bi bilo zgoreg ne otežavati Landu u realnoj bici sa Ferstapenom (naravno ne ni slučajno puštanjem gasa i propuštanjem već eventualno manje rizičnim manevrima kakav je bio onaj u drugoj šikani, Lando je rekao nakon trke da je lako moglo da dođe do incidenta). Oskarov manevar je mogao i da košta ekipu poena, stoga ipak malo realnosti i prizemnosti od strane tima ne bi škodilo. Ipak trkanje je trkanje i Oskara bi tek intervncija iz garaže mogla da ,,primiri”, ali pošto je ona izostala i ekipa ne vidi problem u tome, Pijastri nije ni za šta kriv. Pa samo je sledio ,,Papaja pravila”….
Istina je tamo negde…
Često u garažama ekipa viđamo poznate ličnosti koje donose taj celebrity duh kraljevskoj kategoriji kakva je Fomula 1. I dok niko od njih naravno nema zaista značajnu ulogu za garažu ekipe u kojoj se nalaze, već su samo gosti, najnovija stvarnost nateraće Red Bul da svrsishodno u pomoć pozove Dejvida Duhovnija i Džilijan Anderson odnosno njihove fiktivne likove detektive Foksa Moldera i Den Skali (taman novi reunion, ionako živimo u eri reunion-a) iz kultne serije Dosije Iks kako bi istražili slučaj Red Bula i utvrdili gde je nestao onaj šampionski tim?
Red Bul je gotovo neprepoznatljiv. Startne pozicije koje su uzeli u kvalifikacijama još jedan je u nizu hladnih tuševa, s tim što sada već možemo da konstatujemo da deluju kao puki posmatrači toga kako im Meklaren prakitčno ,,ispred nosa” uzima titulu. Lebdi i pitanje da li austrijska ekipa u bilo kom segmentu može da napreduje, jer sve govori u prilog tome da je ekipa dostigla limit.
Meklaren je tu i ne da diše za vratom već bi opšte zaprepašćenje izazvao scenario u kojem ne bi uzeli konstruktorsku titulu. Maks upozorava i da je titula u šampionatu vozača neizvesna. Iz Red Bula su u prethodnom periodu uveravali da je sve u redu i da sve drže pod kontrolom iako bi i te izjave sjajno pokrila čuvena rečenica iz maločas pomenute seije I Want to believe…
Srebrne strele u padu
Hamilton definitivno ima očigledne probleme sa kvalifikacijama ove sezone. U nedelju je kako i sam kaže imao ,,dosadan dan” i takav je i naš utisak kao gledalaca. Nije mogao mnogo da napreduje, a i potrošnja guma mu nije išla na ruku. Tokom vikenda Tifoze su ga pozdravljale i to će mu verovatno biti najznačajnije sećanje na ovu trku. Na kraju je imao zaostatak od oko 7 sekundi za četvroplasiranim Karlosom Sajncem, ali sa čak 15 sekundi prednosti u odnosu na Maksa.
Džordž Rasel je već u prvoj krivini napravio grešku i praktično izgubio bitku za podijum već tada. Oštećeno prednje krilo te stajanje koje je uzelo više od 10 sekundi, značilo je da će Džordž morati da potraži bolji vikend na nekoj od narednih trka.
Kome trebaju dva stajanja?
Aleks Albon u poenima nije iznenađenje. Sa njim je uvek jednostavno. Kada je u bodovima ili je to vanserijska vožnja ili je to neuobičajena taktika. Sada je u pitanju kombinacija obe te stvari. Dok su vodeće ekipe, izuzev Ferarija, strepele od degradacije guma, Albon je po navici preuzeo rizik i to mu je donelo nove poene.
Kad ne može Hulk, može Magnusen. Kevin je na ovoj trci branio i odbranio boje Hasa, u pravom smislu te reči, pa je tako nastavio solidnu tradiciju uzimanja poena (koju je više imao njegov timski kolega) te se Has sada etablirao kao sedma ekipa šampionata. Ipak Danac neće imati priliku da do istog podviga dođe i narednog trkačkog vikenda jer je suspendovan zbog dobijanja 12 kaznenih poena, pa će ga tako u Bakuu najverovatnije odmeniti Oliver Berman.
Debitanti
Franko Kolapinto zauzeo 12. mesto i uzveši sve obzir, ovo je sasvim dobar način da se debituje u Formuli 1. Iza sebe je ostavio mnogo iskusnije vozače poput Rikarda, Okona, Gaslija i Botasa. Konačno dobar doprinos drugog bolida Vilijamsa. Ostaje da se vidi može li mladi Argentinac da u narednih osam trka, koliko ih je ostalo do kraja sezone, uđe u poene što bi stvarno bilo fenomenalno, a o čemu u Vilijamsu sigurno razmišljaju.
Konačno smo videli Kimija Antonelija u prvom treningu, ali je doživeo praktično isti incident kakav je dan ranije doživelo vozilo bezbednosti. Ostaje nam da sačekamo sledeću godinu kao jedini merodavni uzorak toga za šta je sve sposoban. Deluje da je od Mercedesa i pre svih Totoa Volfa dobio punu podršku i da tim zaista veruje da je spreman. Šef ekipe je rekao da se za odluku da Antoneli dobije sedište u 2025. opredelio samo pet minuta nakon što je saznao da Luis odlazi u Ferari.
Naredna trka u kalendaru je Baku i vozi se od 13. do 15. septembra.
Od sada nas možete pratiti i na INSTAGRAMU. Vesti kao i ostale novosti možete pratiti i preko našeg Viber Public Chata klikom OVDE kao i našem forumu. Zapratite našu Facebook stranicu i X nalog i pridružite se diskusijama na našem novom DISCORD serveru.
Da je bilo obrnuto tj.da je od početka trke na prvoj poziciji ostao Noris teško da bi Ferari uspeo da pobedi