1966. godine se sve menja. U Formulu 1 ulaze trolitarski motori. Jack Brabham se snašao najbolje od svih i došao do svog trećeg naslova. To je ujedno i prvi put, da jedan vozač dođe do titule vozeći za svoj vlastiti tim.
Timovi i dobavljači motora su bili zauzeti preko zime, kako bi se adekvatno pripremili za nova pravila Formule 1. Climax nije predstavio novi motor, tako da su postojeći korisnici njihovih motora, morali da pronađu sopstvena rešenja.
Čovek koji je obavio najbolji posao je bio Jack Brabham. On je najavio da će koristiti novi V8 motor, australijske kompanije Repco. Motor nije bio najmoćniji na gridu, ali je bio najpouzdaniji, lagan i kompaktan, a takođe se odlično slagao sa unapređenom verzijom postojeće Brabham šasije. Jack nije pobedio na trci od 1960. godine, tako da je ova godina unela život u njegovu karijeru. Nakon što je Dan Gurney napustio Brabhama, Denny Hulme je postao vozač broj dva. Cooper je imao veoma egzotično rešenje, upario je svoju novu šasiju sa Maseratijevim V12 motorom. Richie Ginther i Jochen Rindt su bili vozači fabričkog tima, dok je Rob Walker obezbedio jedan bolid za Sifferta. Bivši vozač Coopera, Bruce McLaren, je sledio Brabhamov primer i karijeru F1 vozača nastavio u vlastitom timu. Drugi vozač koji je kopirao Brabhama je bio Gurney, koji je vozio za svoj Anglo American Racers tim.
Nije bilo iznenađenje videti Ferrari sa V12 motorom, a Scuderia je proizvela novu obećavajuću šasiju za John Surteesa. Lorenzo Bandini je takođe nastavio saradnju sa italijanskim timom. BRM i Lotus su morali da koriste modifikovani dvolitarski Climax V8 motor. BRM je imao u planu veoma neobičan H16 motor, ali on je debitovao u kasnom delu sezone.
Ipak, BRM je dobro startovao sezonu. Clark je ostvario pol poziciju u Monaku, ali nije imao sreće u trci, tako da je Stewart odneo pobedu za BRM tim. U Belgiji smo prisustvovali kišnoj trci i haosu, jer je čak osam bolida odustalo u prvom krugu. Među njima je bio i Stewart, kome je nesreća na stazi Spa, bila najgora nesreća u F1 karijeri. Surtees dolazi do pobede, nakon borbe sa Rindtom u Cooper-Maseratiju. Nekoliko nedelja kasnije John Surtees je napustio Ferrari i prešao u Cooper.
Novi Brabham-Repco je imao veoma dobru trku na Reimsu, Jack dolazi do pobede, nakon što je Bandini odustao. Brabham ostvaruje drugu uzastopnu pobedu na Brends Heču, dok njegov timski kolega, Denny Hulme, završava na drugom mestu. Jackova treća pobeda u sezoni dolazi na Zandvoortu. Brabham nastavlja pobednički niz na Nirburgringu, gde uspeva da se održi ispred Cooperovih vozača, Surteesa i Rindta.
Njegov srećni niz je prekinut u Monci, gde je odustao. Ferrarijev novajlija Ludovico Scarfiotti pobeđuje. Uprkos odustajanju u Italiji, Brabham je osigurao treću titulu svetskog šampiona. Trku u Watkins Glenu je startovao sa pol pozicije, ali je morao da napusti trku. Clark pobeđuje. Cooper-Maserati završava na drugom, trećem i četvrtom mestu, a njihov uspeh se nastavlja i u finalnoj trci, gde Surtees odnosi pobedu.
